Ljudskom telu su potrebne mnoge hranljive materije za zdravlje, rast i razvoj. Dok neke hranljive materije telo može prirodno da proizvede, mnoge mora da unese putem hrane ili pomoću suplemenata. Dijeta lošeg kvaliteta može dovesti do nedostataka nekoliko esencijalnih hranljivih materija, pri čemu je kalcijum istaknuti faktor rizika za nedostatak.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predlaže preporučeni dnevni unos (RDI) od 1000 mg kalcijuma dnevno za mlade odrasle osobe i 1300 mg dnevno za muškarce preko 65 godina, za žene u postmenopauzi i za decu od 9 do 18 godina. Mleko i mlečni proizvodi (npr. sir, puter, pavlaka, jogurt i kefir) su suštinska komponenta ishrane milijardi ljudi širom sveta i proporcionalno nam omogućavaju dovoljno kalcijuma.
Na primer, 100 g sira može da sadrži do 1 g kalcijuma, 100 g mleka i jogurta sadrži između 100 mg i 180 mg, dok 100 g žitarica obično obezbeđuje 30 mg kalcijuma. Neke druge namirnice bogate kalcijumom, kao što su kelj, brokoli i potočarka sadrže između 100 i 150 mg kalcijuma na 100 g.
Pored konzumiranja hrane koja je prirodno bogata kalcijumom, opcija je i unos putem hrane i pića obogaćenih kalcijumom ili suplemenata kalcijuma. Međutim, bilo koji prehrambeni proizvod ne treba smatrati samo izvorom jedne hranljive materije; na primer, mleko je takođe bogat izvor drugih esencijalnih hranljivih materija, na primer, fosfora, selena, kalijuma, magnezijuma i cinka i vitamina B1, B2 i B12.
Kalcijum je uključen u mnoštvo vitalnih funkcija, uključujući oplodnju, koagulaciju krvi, kontrakciju mišića, prenos nervnih impulsa, sekretornu aktivnost, ćelijsku smrt, imuni odgovor, diferencijaciju ćelija i aktivaciju enzima.
Dobijanje i zadržavanje potrebne količine kalcijuma je neophodno za razvoj, snagu i gustinu kostiju kod dece i za prevenciju gubitka koštane mase i osteoporotskih preloma kod starijih osoba. Adekvatan unos kalcijuma takođe doprinosi smanjenju rizika od različitih hroničnih bolesti, na primer, hipertenzije, hiperholesterolemije, raka debelog creva, kamena u bubregu i abdominalne gojaznosti.
Kalcijum je esencijalni nutrijent u ljudskoj ishrani, a unos kalcijuma ishranom ne ispunjava preporuke u mnogim delovima sveta. U delovima sveta gde unos kalcijuma ishranom zadovoljava preporuke, potrošnja mlečnih proizvoda daje najveći doprinos unosu kalcijuma.
Ovaj važan doprinos može se dati zbog činjenice da u jednoj porciji mlečni proizvodi obezbeđuju visok nivo kalcijuma koji postaje biodostupan pod uslovima u gastrointestinalnom traktu. Za druge grupe namirnica, prisustvo fitata i oksalata može snažno ograničiti apsorpciju kalcijuma jer kompleksi nisu rastvoreni i jonizovani čak i pri niskom pH koji se sreće tokom gastričnog tranzita.
Pored toga, kontrolisano otpuštanje želuca takođe može poboljšati apsorpciju kalcijuma. Dakle, strategije jačanja kalcijuma koje ne uzimaju u obzir ovaj aspekt rizikuju povećanje kalcijuma u ishrani, ali ne i apsorptivnog kalcijuma. Sve u svemu, u korišćenju kalcijuma iz hrane i promena u njoj tokom varenja je ključno za omogućavanje optimalnog korišćenja kalcijuma iz ishrane.
