Neko bi rekao da je kultura esencija Valensije, moj utisak je da je to ipak zelenilo. Iako grad obiluje kulturnim stanicama poput muzeja, spomenika, galerija, čak i street art-a. Cela moja pažnja pored muzeja otišla je na opipavanje pulsa ovog grada.
Praćenje ritma dana
Špancima se ritam gotovo može pročitati u genetskom kodu. Bilo da plešu, govore, trče, voze skejt ili jednostavno žive svoj život rekla bih da pažljivo osluškuju metronom dnevnog i noćnog u njima. Valensija mi je pokazala kako se živi u skladu sa suncem.
Budni u pet i vaš je čitav svet? Zaboravite na tu budalaštinu. U Španiji su ulice puste i u 7, 8 časova, jer se tada tek bude i doručkuju. A kako i ne bi kada je u 6 ujutru tamo još uvek mrak. U Španiji kao i u nekim drugim primorskim gradovima radi se dvokratno. Ne svuda. Ali ko god je u prilici, poštuje popodnevnu siestu. Vreme za ručak je oko 14h. Mada u to dobra takođe možete videti Valensijance kako treniraju u parkovima ili pak piknikuju sa kolegama u pauzi od posla.
Logičan sled u Srbiji bila bi večera, ali u Valensiji je vreme za piće i tapas. Tapasi su zalagojčići, predjelo ili hrana koja se servira u malim porcijama uz rashladjeno vino. Videćete pune bašte kafića u kojima niko ne jede. A zašto bi i večerali kada sumrak počinje tek oko 21:30? U Valensiji večera se služi od 21-23h. I tada zapravo počinje noćni život. Subjektivni osećaj je da toliko toga stignete da uradite u jednom danu, kao da živite dva.
Verde Valensija
Verde na španskom znači zeleno. I Valensijanci zaista žive u zelenom prostranstvu. Kupila me je širina ulica, parkova, bašti, vrtova, plaža, trgova. I gde god su našli zgodno mesto porasla je i neka biljka. Kada pogledate Valensiju iz aviona čini se kao jedan peskovit primorski grad obojen u zemljane tonove, gde preovlađuje ta oker žuta i krem. Deluje kao mesto u kom se teško leti diše. Ali čim se s neba sjurite međ’ ulice shvatite da je to jedna zelena oaza.
Jedan od najlepših evropskih parkova nalazi se u samom srcu grada u koritu nekadašnje reke Turia. 1957. godine desila se poplava ogromnih razmera kada se usled velikih padavina reka Turia izlila iz korita i napravila ogromnu štetu. Nakon toga gradske vlasti odlučile su da izmeste reku van centra grada menjajući joj tok i da naprave u koritu reke najlepšu urbanu baštu kao simbol oporavka grada. Sam park dug je 9km i možete ga obilaziti peške, rolerima, biciklom, trotinetom, skejtom. Sadrži veliki broj vrsta biljaka i zaista je zauzima važno mesto za život i rekreaciju svih Valensijanaca.
Pored ovog dragulja, postoji još Botanički vrt (Jardí Botànic), Park Albufera de Valensija van grada, Park Monforte (Jardí de Monforte) i Jardins del Real / Vivers.
Fizička aktivnost
Pitanje koje mi se konstantno nametalo je: Da li su Valensijanci sami po sebi fizički aktivni ljudi ili su takvi zbog toga što imaju infrastrukturne uslove za bavljenjem sobom, sportom, okrenuti outdoor aktivnostima?
Turia park je idealan za ljubitelje sportskih aktivnosti. Deca koja treniraju napolju sa svojim trenerima grupno i individualno, tereni za fudbal, ragbi, basket su puni. Stolovi za stoni tenis, šah. Igralište za malu decu. Biciklistička staza, staza za trčanje. Poljane na kojima se igra salsa i radi joga. Skejt parkovi. Takvo okruženje je zaista u najboljem mogućem smislu zarazno. Jednostavno želite da se priključite tom talasu i budete deo zajednice.
Svi uzrasti se bave fizičkom akivnošću: od 7 do 77.
Lokalna hrana
Svo bogatstvo španske kuhinje ogleda se u velikoj gradskoj pijaci u art deco silu (Mercat Central de València). Dočekaće vas čitava lepeza boja voća i povrća, hladnoceđenih sokova, različte vrste gljiva, mnoštvo sireva, kolača, slatkog i slanog peciva, lokalnih suhomesnatih proizvoda, ribe i morskih plodova, različite vrste mesa i sve to na 8000 kvadratnih metara sa preko 1000 tezgi. Ova pijaca je svojevrsno ogledalo tradicije i načina ishrane građana, ali i veoma značajno kulturno nasleđe. Sjajna stvar je da možete plaćati kartcama.
Ono što bi svakako trebalo da probate je paella. Verovatno najpoznatije jelo iz Valensije, paella je tradicionalno jelo koje se priprema sa pirinčem, šafranom i različitim sastojcima kao što su piletina, morski plodovi, kozice, lignje, povrće i pasulj. Postoje različite varijante paelle, poput paelle valencijane (s piletinom i zečetinom) i paella de mariscos (sa morskim plodovima). Ja sam probala i crnu paelju sa sipinim mastilom i lignjama. Ukoliko ste ljubitelji blagog ukusa, bez jakih začina, probajte prvo nju.
Valensija je poznata po proizvodnji vrhunskih šunki poput jamóna i sireva poput manchega i idiazábala. Ova jela često se konzumiraju kao deo tapasa ili predjela. U letnjim meseima počastite se rashlađenom sangrijom. Ne propustite ni Agua de Valencia. Ovo je popularan koktel koji se pravi od pomorandžinog soka, šampanjca, gina i likera od narandže. To je osvežavajuće piće koje se često služi tokom posebnih prilika i festivala. Kao i u ostatku Španije, tapasi su popularni u Valensiji. Ovi mali zalogaji mogu uključivati razne specijalitete poput patatas bravas (prženih krompirića sa ljutim sosom), tortilla españole (španske pite od krompira i jaja) i gambas al ajillo (kozice sa belim lukom).
Vamos a la playa
Budući da sam spomenla da dan u Valensiji traje dugo, lokalci ga i te kako koriste za beg od svakodnevice. Nije neobično da vidite ljude koji su došli doslovce s posla da pre odlaska kući udahnu mir pored mora. Obično slušaju muziku, podcaste, čitaju knjige gledaju u vodu ili samo žmure na vetru. Ostaju tu neko vreme na suncu, potom odlaze dalje u dan. Gradska plaža je dovoljno prostrana i peskovita da možete da ugrabite svoj deo zlatnog dana.
Priče sa putovanja želim da zabeležim kao podsetnik na važne stvari, na umetnost življenja i dobre navike koje neki drugi narodi imaju, a mi ih možemo premestiti i u svoj mali krug.
