Put na jug Italije za mene je po mnogo čemu bio poseban. Poseta je bila u čast ceremonije otvaranja niza kulturnih dešavanja za evropsku prestonicu kulture. U pola noći dočekani smo uz duvački orkestar sjajnih mladih ljudi koji su jedva čekali da razmenimo neku lepu reč, da nas ugoste i pokažu autentično italijansko gostoprimstvo koje je kao i kod nas usko vezano za hranu, porodicu, kuću i zajedništvo.
Sledećeg jutra dočekala nas je trpeza bogata pecivom, svežim hlebom, mlekom, džemovima i kremovima raznih vrsta. U prevodu jedan tradicionalni, slatki, italijanski doručak, za koji sam potom čula da je takođe tipičan i za Francusku kuhinju.
Iako sam sve slistila u sladak kus, moja nepca su vapila za nečim slanim u bojama italijanske zastave, što neretko sada sebi pripremam. Biće vam potrebno nešto belo. U Italiji je to uglavnom sir. Nešto želeno – ovog puta plesni i nezaobilazni paradajz kao crveni detalj za otvaranje apetita.
Njeno veličanstvo – Gorgonzola
Gorgonzola je vrsta italijanskog sira sa visokim sadržajem masnoće. Pravi se od punomasnog kravljeg mleka i posebne vrste gljiva koje mu daju karakterističan oštar miris i ukus. Bez obzira na to divno se slaže uz statke i slane dodatke kada je doručak u pitanju.
Ukoliko ste baš danas u potrazi za kaloričnim razbuđivanjem čula, servirajte trouglić gorgonzole sa malo oraha, paradajzom i parčetom tvrdog, beskvasnog kleba od celog zrna. Za kraj se možete zasladiti kombinacijom sira i meda ili jednom kruškom uz nezaobilazne italijanske kancone.
